Tiski Cvet

U davnom kraljevstvu, na obali reke Tise, živela je princeza Šošana sa ocem, maćehom Palingenijom i dva polubrata. Od kada je znala za sebe klonila se od svoje ohole maćehe pa je tako izrasla u povučenu i skromnu devojku. Iako joj je mir bio važniji od svega a sreću je nalazila u jednostavnim stvarima bilo je sudjeno da se mračna senka nadvije nad njenim životom. Jednog sasvim običnog dana, Šošana se šetala obalama Tise gde je srela zanosnog mladog ribara. Od prvog trenutka njihove duše su se prepoznale a ljubav je buknula tog istog dana, tajna i zabranjena. Svake noći, pod plaštom tame, sastajali su se na obali, skrivajući svoju ljubav od zlokobne kraljice, koja se isto tako, zagledala se u naočitog mladića. Bila je uverena da joj niko ne može odoleti a to što mladić nije pokazivao nimalo interesovanja za njenu očaravajući lepotu je još više privlačilo. Njena strast je postala toliko snažna da ga je želela samo za sebe i potajno je čekala tren kada će ga postaviti na presto umesto starog i bolesnog kralja. Ništa joj nije bilo sveto kako bi taj cilj postigla pa je rešila da njihove zaruke objavi tokom bala. Ali njen plan je pao u vodu kada je otkrila ljubav svoje pastorke i mladjanog ribara. Osvetnički bes je obuzeo njeno srce pa je u svojoj ljubomori i mržnji, bacila na njih zlu čaroliju, pretvarajući dvoje zaljubljenih u ružne insekte. Kako bi ih još više ponizila tu novu vrstu insekata je nazvala po svom sopstvenom imenu, Palingenija. Ali dvoje zaljubljenih nije htelo odustati jedno od drugoga pa su radije nastavili da žive kao ružni insekti nego da žive jedno bez drugog. Od tog dana, svake godine u isto vreme u junu, u tajanstvenom plesu iznad reke Tise, zaljubljeni par se ponovo susreće. Tri dana igraju svoj svadbeni ples, ostavljajući na milione potomaka u vodi, pre nego što nestanu u mulju i brzacima, čekajući ponovni susret sledeće godine. Njihova ljubav je postala legenda, a šapat o njihovoj sudbini još uvek odjekuje kroz mračne noći, dok vetar nosi niz brzake Tise tragove njihove večne ljubavi.